Malinjak položaj i zemljište

Izbor mesta , Položaja I Zemljišta Za Malinjak

Kao višegodišnja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i više godina. Stoga je veoma bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. U našem podneblju malina daje najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama. Na takvim položajima ne zadržava se voda i hladan vazduh, dok je snežni pokrivac obično dugotrajan. Previše nagnuti položaji preko 10% i polžaji izloženi jakim vetrovima nisu pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vlažni, mehanizacija radova u malinjaku je otežana, a rodne grančice i izdanci često se lome pri udaru jakih vetrova.Poželjno je da u zasadu bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takode mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

Izbor Zemljišta Za Malinjak

Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.

Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije.

Priprema Zemljišta

Priprema zemljišta treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnnu rodnost maline. Pošto je malina višegodišna biljka, priprema zemljišta mora da se obavi pravilno i blagovremeno. Priprema zemljišta za podizanje malinjaka obuhvata:

 
Ako je zemljište zakorovljeno dugovečnim korovskim biljkama, onda posle skidanja preduseva, u junu zemljište treba tretirati nekim herbicidom radi uništavanja korova. Priprema nezakorovljenog zemljišta može da počne 1-2 meseca pre početka sadenja maline.

Pošto se zemljište očisti od korova, kamenja ,žila i panjeva, pristupa se đubrenju odnosno unošenju organskih i mineralnih đubriva. Količina đubriva zavisi od tipa zemljišta i njegove plodnosti. Količina stajnjaka kreće se od 20.000-60.000 kg/ ha, super fosfata 500-600 kg/ ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne kalijumove soli 800-1000 kg/ ha, amonijum sulfata 200-500 kg/ ha. Zemljište za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja sve žile drveća treba prikupiti i spaliti, a zemljište poravnati i usitniti teškom drljačom ili tanjiračom.

Malinjaci veći od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veličine do 2 ha. Osnovni putevi u malinjaku treba da budu široki oko 5m da bi se mogla primenjivati mehanizacija.