Podneblje Klima
Za uspevanje maline su bitni sledeći klimatski elementi:
Temperatura
Temperatura je veoma važan činilac koji određuje raspored biljaka maline na zemljinoj površini. Divlja evropska crvena malina i artička malina rasprostranjene su daleko na severu. U tim krajevima su srazmerno niske biljke koje pod snežnim pokrivačem podnose niske temperature do -35 °C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na temperaturi od -18 do -26 °C, što zavisi od sorte i njenog fiziološkog stanja.
Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljišta -12 do -14 °C, naročito kad nije zaštćen snegom. Kolebljive temperature u proleće mogu da pričine značajne štete izdancima. Naročito ako se smenjuju temperature iznad 6 °C i -7 °C.
Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama. Ona najbolje uspeva u oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suviše oštre. Dvorodne sorte maline su osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne. U hladnim krajevima vrhovi nedozrelih izdanaka izmrzavaju.
Vlažnost
Glavni proizvodni rejoni maline nalaze se u semihumidnim i humidnim krajevima gde godišnja suma padavina prelazi 800 mm taloga , a vlaga je pravilno rasporedena u toku vegetacionog perioda. Malina ne podnosi sušu. Pri nedovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proreduje a prinosi su mali.
Malina dobro uspeva na propustljivim zemljištima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini šuma, koje pružaju svežinu, povoljnu vlažnost i strujanje vazduha.
Na suviše vlažnom zemljištu malina slabo raste a na zabarenom ugine. Podzemna voda ne sme da bude bliža površini više od 1 m.
Vetar
Malinu treba štititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da polome izdanke maline a naročito duge rodne grančice pred berbu i u toku berbe. Blagi povetarci su korisni za malinu, jer sprečavaju ili otrežavaju pojavu gljivičnih bolesti.
Svetlost
Malina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage. Na severu kulturne sorte maline uspevaju na osunčanim južnim položajevima. Dok u južnim krajevima pretežno se gaje na severnim ekspozicijama. Malina daje dobre rezultate ako se gaji po sistemu žive ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna količina svetlosti. Malina teško podnosi jaču zasenu.
Zemljište
Za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljišta , bogata organskim materijama, koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vlage u toku sušnog perioda vegetacije. Malina ne podnosi laka, suva ,krečna i peskovita šemljišta, a ni teška i zbijena zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.
Za gajenje maline najpodesnije su gajnjače, blago otpozoljene gajnjače i aluvijumi. Teške smonice i teški podzoli nisu pogodni za malinu. Na krečnim zemljištima često se pojavljuje nedostatak gvožda i magnezijuma, što dovodi do hloroze lišća i otežane fotosinteze.
Za malinu su najpogodnija zemljišta čiji je pH oko 6 , tačnije ako se pH kreće od 5,5-6,5.
Orografija
Orografski činioci obuhvataju: nadmorsku visinu, položaj i ekspoziciju. U našoj zemlji plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine.
Položaj znatno utiče na izmrzavanje maline. Malinjake treba podizati na položajevima sa dobrom vazdušnom drenažom. Malina izmrzava u širokim dolinama sa uskim izlazom, u uskim uvalama, i na položajevima koji su na udaru hladnih vetrova-severac, košava, pa takve položajeve treba izbegavati pri podizanju malinjaka. Severne ekspozicije su hladnije i vlažnije od južnih, istočnih i zapadnih pa su u našim prilikama najbolje za malinu.
Preuzeto sa sajta Agronomija, dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćen tekst : “Priručnik za proizvodnju maline”