Morfologija Maline

Malina je višegodišnja žbunasta listopadna biljka cvetnica. Kao takva malina sadrži vegetativne i fruktifikacione organe. Vegetativni organi služe održavanju života jedinke i diferencirani su na koren, stablo , list. Fruktifikacioni organi ili organi za razmnožavanje omogućuju opstanak vrste. Tu spadaju cvet, seme i plod.

Koren

Koren je osnovni vegetativni organ maline. Radijalne je simetrije, višegodišnji je i dobro razvijen.Uloga korena maline je mnogostruka. Iz zemljišta usisava vodu i u njoj rastvorene mineralne materije, utvrđuje biljku u zemljištu , služi kao organ za skladištenje organskih materija i za vegetativno razmnožavanje – korenove reznice crvene maline.

Stablo

Stablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je grade. Na stablu maline listovi su spiralno raspoređeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno sa lišćem gradi izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se aerofilni , fotofilni izdanak koji živi nepotpune dve godine i podzemni geofilni izdanak koji je višegodišnji i bogat je rezervnim hranljivim materijama. U drugoj polvini leta na podzemnim izdancima i na mladim žilama obrazuje se veći broj pupoljaka od kojih nastaju novi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni i zime sve dok se zemljište ne smrzne. Narednog proleća izdanci počinju da izbijaju na površinu u zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini. Na podzemnom delu izdanaka razvijaju se adventivni korenovi. Izdanci koji do sredine vegetacije ne izbiju na površinu oni uginu.

Poznavanje načina obrazovanja i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velike je važnostiza određivanje i prikladnog sistema održavanja zemljišta u rodnim zasadima i zasadim za proizvodnju sadnice.

Nadzemni izdanak živi nepune dve godine, on dostiže punu visinu na kraju prve godine. Mladi jednogodišnji izdanci nose krupne neparno peraste listove sa 3 ili 5 liski.U pazuhu listova jednogodišnjih izdanaka razvij se obično po jedan ili dva a ređe tri pupoljka koji su rasporedeni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka gornji su bolje razvijeni i iz njih se razvijaju naredne godine rodne grančice.Donji pupoljci ostaju ne razvijeni i od njih se razvijaju rozete. Pri povredi gornjeg pupoljka pozni mraz onda iz donjeg pupoljka se može razviti rodna grana. Jednogodišnji izdanci maline dostižu dužinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra. Dužina izdanka zavisi od sorte, fiziloškog stanja biljke, plodnosti zemljišta, meteoroloških prilika i nege. Jednogodišnji izdanak sazreva od osnove ka vrhu. Stoga kod sorata koje su osetljive prema mrazevima i temperaturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi izdanaka.

Dvogodišnji izdanci maline ne obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarno i ne stvaraju godove. U toku druge godine iz bočnih pupoljaka nadzemnog izdanka mogu da se razviju rodne grančice, koje nose cvetove i plodove. Najveći broj i najkrupniji plodovi maline obrazuju se na rodnim grančicama na srednjoj trećini izdanka, a kada na rodnim grančicama donjeg dela vršne trećine izdanaka. Zbog toga rezidbu maline treba podešavati tako da se sačuvaju najveći broj rodnih grančica.

Vršni pupoljci na jednogodišnjem izdanku nekih sorata maline razvijaju se u rodne grančice i donose rod krajem prve vegetacione periode septembar – oktobar tu spadaju lord džordž, krupna dvoredna , septembar . Prema nameni postoje dve vrste izdanaka za zamenu i za razmnožavanje.

List

List je pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline. U listu maline vrši se sinteza organske materije –fotosinteza, razgrađivanje organske materije – disanje i isparavanje vodene pare transpiracija. Listovi postaju od lisnih začetaka, koji se diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu dršku i liske. List maline je složen neparno perast i sastoji se od 3 ili 5 jajastih liski. Listovi su na stablu maline raspoređeni spiralno. Neparno perasta građa listova i njihov spiralni raspored omogućavaju malini da potpuno iskoristi raspoložive količine svetlosti za proces fotosinteze.

Cvet

Obrazovanje cvetnih pupoljaka maline počinje u septembru ili oktobru. Najpre se obrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbrži. Ostali cvetovi formiraju se ka osnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporiji.Cvet maline je  dvopolan hermafroditan.

Sastoji se od čašice, krunice, prašnika i tučkova. Čašica maline sastoji se od pet čašičnih listića zelene boje , krunica ima pet kruničnih listića bele ili ružičaste boje. Prašnika ima mnogo i oni grade prsten oko tučkova. Cvetovi maline su skupljeni u cvasti , cvetanje obično traje 20-25 dana.

Plod

Zbirni plod maline sastoji se iz velikog broja koštunica sakupljenih oko sasušene cvetne lože. Plod maline izgrađen je od 20-160 pojedinačnih koštunica. Svaka koštunica nastaje od po jednog oplodnog listica- karpele. Plod je obično crvene, žute ili crne boje. Izduženog ili loptastog oblika. Ako je oplođenje slabije neke se koštunice ne razvijaju, pa plod može da bude nepravilnog oblika. Sorte čiji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti.Težina ploda plemenite maline iznosi 1,7- 8,4 g, a katkad i do 12 g.

Seme

Razvićem semenog zametka maline posle oplođenja nastaje seme. Ono sadrži opnu ,semenjaču i klicu. Kad seme maline dođe u povoljne uslove ono klija.

Faze U Godišnjem Ciklusu Maline

U životu maline razlikuju se dva doba:

doba aktivnog života ili vegetacije
doba zimskog odmora

Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne lišce u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor. U toku godišnjeg ciklusa malina prolazi kroz sledece fenofaze:

Početak Rastenja I Listanja

Tokom aprila i prve polovine maja, novi izdanci počinju da izbijaju na površinu zemlje. Njihovo rastenje je najintezivnije od sredine maja do kraja juna. Dvogodišji izdanci maline počinju da listaju početkom aprila, a početak i trajanje listanja zavisi od sorte, temperature i drugh činilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodišnjih izdanaka obrazuju se rodne grančice.

Cvetanje

U našim malinarskim područjima malina počinje da cveta u drugoj dekadi maja, a cvetanje traje 20-30 dana u zavisnosti od sorte i meteoroloških prilika. Razlika u cvetanju između ranih i poznih sorti iznosi 6-10 dana.

Oprašivanje I Oplođenje

Malina je entomofilna biljka, a najvažniji oprašivač insekt je medonosna pčela.Većina sorata maline ima hermafroditan cvet, koji se sastoji od čašice ,krunice,prašnika i tučkova. Uspešno oprašivanje je uslov za oplodenje. Plod maline je zbirna koštunica, izgrađena od 20-160 pojedinačnih koštunica. Da bi se zbirni plod maline normalno razvio neophodno da se oprašivanje obavi u svim ili skoro svim tučkovima.

Obrazovanje I Razvoj Ploda

Iz oplodene jajne ćelije-zigota, obrazuje se klica-embrion, a zid plodnika razvija se u plodov omotač-perikarp. On je izgrađen od tri sloja spoljašnjeg-egzokarpa, središnjeg-mezokarpa i unutrašnji –endokarpa. Sa praktične tačke gledišta najveći prinosi i najbolji kvalitet ploda maline postiže se ako se vlažnost zemljišta sačuva površinskom obradom ili navodnjavanjem, ili ako bude obilnih padavina na dvadeset dana posle punog cvetanja, odnosno na 12-14 dana pre početka berbe.

Obrazovanje Cvetnih Pupoljaka

Cvetni pupoljci se obrazuju u jesen u godini koja prethodi cvetanju.Kod crvenih malina cvetni pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok je ta sklonost manje izražena kod crnih i purpurnih malina. Diferenciranje pupoljaka počinje u prvoj polovini septembra a kod crnih sorata u toku oktobra.

Zimski Odmor

Zimski odmor u našim uslovima počinje u novembru, kad otpadne lišće. Zimski odmor je veoma bitan za malinu bez njega se nemogu obrazovati rodne grančice na dvogodišnjem drvetu.

Preuzeto sa sajta Agronomija, dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen tekst : “Priručnik za proizvodnju maline”