Malina
Malinin plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju. Radi se o desertnom voću koje se u prehrambenoj industriji najčešće prerađuje u proizvodnji sokova, kompot, slatko džem, sirup, vino, , marmelada, kandirano voće , prirodni liker, sladoled, malina u prahu i pulpi. Posle jagode predstavlja najznačajniju voćnu vrstu.
Malina se lako razmnožava. U odnosu na ostale voćne kulture ima nekoliko prednosti. Sa rodom počinje u prvoj ili drugoj godini (u zavisnosti od vrste i načina sadnje). Pun rod daje u trećoj godini nakon sadnje. zreli plodovi dospevaju u junu (i julu, opet zavisno do vrste) u vreme kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Najznačajniji proizvođači maline u svetu su Rusija, Poljska, Čile, SAD, Nemačka, Mađarska. Srbija poslednjih godina zauzima izuzetno značajno mesto sa proizvodnjom koja se povećava iz godine u godinu. U Srbiji se pod malinom nalazi preko 15.000 ha sa tendencijom daljeg rasta. U zavisnosti od novih sorti poslednjih godina započeto je širenje malinjaka i na tradicionalno (za nju) nepovoljna zemljišta poput vojvođanskih ravnica itd na kojima se sada uspešno uzgajaju.