Ovo je najčešća bolest kupine, koju izaziva parazit Septoria rubi, a manifestuje se naročito na listu, mada napada i sve nadzemne delove. Na naličju lista se u proleće pojave pege koje se postepeno šire i lišće se suši. Napadnuti mladari su krivi. Cela biljka zaostaje u porastu i razvoju, manje rađa a plodovi su slabog kvaliteta. Intenzitet napada naročito je jak kada je vreme hladno i vlažno i kada su kupinjaci podignuti na teško glinovitom zemljištu. Zato se za podizanje kupinjaka biraju aerirana mesta i zemljišta koja nisu vlažna i teška.
Kao hemijska mera borbe, efikasno se pokazalo prskanje sa bakarnim preparatima i to prvo prskanje čim se pojave prve pege na naličju lista, a drugo 15—20 dana posle prvog prskanja, sa istim sredstvom i u istoj koncentraciji.
Rđa lista
(Phragmidium rubi- ideae)
Ovo gljivično oboljenje manifestuje se u početku proleća na naličju lista u obliku narandžastih pega, koje u toku leta pocrne i prekriju čitavu lisku. Obolelo lišće se suši i opada.
Protiv ovog parazita štiti se prskanjem preparatima Penncozeb, Mancozeb, Dithane ili sistemik Tilt. Prvo prskanje treba izvesti u fenofazi bubrenja pupoljaka, a 2- 3 prskanja istim sredstvima i u istoj koncentraciji ponoviti pre početka cvetanja kupine.
Antraknoza
(Plectodiscella veneta burk.)
Antraknoza kupine je naročito prisutna i vrlo opasna bolest, naročito nanosi velike ekonomske štete u kišnim godinama. Parazit napada izdanke, cvetove i plodove. Na izdancima izaziva okruglaste gomilice sive boje, a u napadnutoj cvasti se razvijaju plodovi samo s jedne strane. Oboleli plodovi su deformisanog oblika i slabog kvaliteta.
Kao indirektna mera borbe, preporučuje se izbegavanje sađenja kupina na terenima gde su česte rose, u dolinama gde nema provetravanja. Od hemijskih sredstava preporučuju se Antracol, Mankogal, Dithane, Captan, Merpan, Quadris, Switch.
Štetočine kupine
Malinina buba
(Byturus tomentosus)
Malinina buba je opasna štetočina kako za malinu tako i za kupinu. Štete nanosi cvetnim pupoljcima, cvetovima i plodo- vima. Odrastao insekt je tvrdokri- lac slamasto crne boje. Gornje vilice su mu dobro razvijene. Prezimi kao odrastao insekt ili larva u zemljištu na 5-25cm dubine. Sredinom aprila pojavi se imago i hrani se cvetnim pupoljcima i cvetovima voćaka. Polovinom maja insekt se pari i polaže 30-40 jaja, po jedno u svaki pupoljak ili cvet. Iz jaja se izlegu larve, čiji razvoj traje oko 5-6 nedelja i za to vreme oštete više plodova. Odrasla larva napušta plodove i početkom septembra se preobrazi u lutku koja u zemlji prezimi ili se iz nje izleže odrastao insekt koji prezimljuje. Štetu nanosi imago (odrastao insekt) i larva malinine bube. Hemijsko suzbijanje je usmereno na odrasle insekte u periodu pre cvetanja.
Staklokrilac
Staklokrilac je leptir koji liči na osu. Simptomi prisustva ove štetočine su venjenje i sušenje izdanaka kupine. Staklokrilac ima jednu generaciju godišnje. Prezimi u stadijumu gusenice u korenu ili izdanku kupine. U proleće se gusenica preobrazi u lutku iz koje se krajem maja izlegu leptiri. Let leptira je od maja do kraja jula. Ženka polaže jaja na izdanku kupine, a kada se iz tih jaja izlegu, gusenice se ubušuju u izdanak, gradeći dug hodnik od korena do vrha.
Borba protiv staklokrilca sastoji se u orezivanju do zemlje svenulih i suvih izdanaka i njihovim spaljivanjem.
Malinin rezač
Malinin rezač je kao odrastao imago leptir, čije gusenice izvesnih godina mogu da umanje rod kupine i za 50%. Ima samo jednu generaciju godišnje. Leptir polaže jaja u cvetove kupine, iz kojih se izlegu gusenice koje nanose najveće štete tek u proleće sledeće godine, izgrizajući pupoljke. Ako se primeti napad ove štetočine, preporučuje se da se prskanje preparatima na bazi diazinona.
Pored ovih štetočina kupinu napadaju još i lisne vaši, majski gundelj, kupinina osa i dr.
Američki cvrčak Cicadetta Montana
Američki cvrčak Cicadetta Montana je "relativno nov" insekt u zasadima kupine i maline. Nije posebno obrađen ni na jednom domaćem sajtu u odeljcima "bolesti maline i kupine" i predstavlja novinu u smislu njenog suzbijanja. Ono što je sigurno je to da odrasle ženke od kraja maja pa do sredine jula polažu jaja (larve) u zarezano stablo biljke. Jedno vreme one miruju neposredno uz deo na kojem je stablo oštećeno a potom kreću ka korenu gde se hrane pa se legu iz zemlje. Tretmani poznatim insekticidima su zasad prilično neuspešni, pogotovo što je vreme dejstva ovog insekta u nezgodnom periodu po pčele i plod biljke.
Delimično preuzeto Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prave, uspravno rastuće kupine su proizišle iz sledećih vrsta kupine:
Američka uspravna kupina
(Rubus agritus L.)
Areal gajenja uspravne kupine je istočni deo SAD. Letorasti su joj čvrsti i uspravni, vrlo trnoviti. Biljka je izuzrtno vitalna, a trnje je rasprostranjeno po lisnoj dršci i po nervaturi naličija lista.
Ova vrsta kupine je značajna za oplemenjivanje, jer se njom stvaraju nove forme kupine ranog sazrevanja, ukrštanjem R.Allegheniensis i R.agritus stvorene su sorte kupine: El dorado , Taylor , Ancient Britan . A od Rubus agritus je proizašla sorta kupine Early Harvest.
Američka visokožbunasta kupina
( R.allegheniensis Portor)
Američka viskožbunasta kupina rasprostranjena je u Severnoj Americi. Vrlo je bujna i raste u visinu, ali joj se letorasti lako povijaju. Ova vrsta kupine je interesantna za oplemenjivanje, jer stvara potomstvo za krupnim plodovima. Od nje su proizišle sorte: Snayder,Agawan,Yombo i Laxton .
Severnoamerička kupina
(R.frondosus Bigelow)
Severnoamerička kupina rasportranjena je u severoistočnom i srednjem delu SAD . Srednje je bujna, s dugačkim izvijenim letorastima obraslim bodljama. Ovo je vrsta divlje kupine s najkvalitetnijim plodovima, pa je zbog toga značajna za oplemenjivanje. Od nje su postale sorte: Joy,Ga grande,War,Watt i dr.
Korenolisna (peršunasta) kupina
(R. laciniatus Willd.)
plod korenolisne kupine-R. laciniatus
Peršunasta kupina je zimzelena kupina koja je osetljiva prema niskim temperaturama. Rasprostranjena je u Evropi. Ima vrlo kvalitetne plodove, zbog čega je interesantna za oplemenjivanje.
Bujna puzeća kupina
(R.flagelatus Willd.)
Ovo je najbujnija puzeća kupina. Ima duge i povijene letoraste. Cvetovi su joj krupni i lepi. Takođe ima krupne, lepe i ukrasne plodove. Od ove vrste je proizašla sortalukrecija .
Američka puzeća kupina
(R.invisus Brit.)
Američka puzeća kupina je rasprostranjena dosta po Evropi. Od nje je proizišla sorta kupine bartler. Dosta je robusna s dugačkim letorastima koji su puzeći.
Puzeća kupina
(R.trivialis Michx.)
Divlja puzeća kupina
Ovo je izrazito puzeća kupina,jako je trnovita. Ima lepe plodove, izdužene, sočne i vrlo ukusne. Od ove vrste je proizišla sorta kupine menati(Manatee). Puteća kupina je interesantna za oplemenjivanje radi stvaranja novih formi s krupnim plodovima visokog kvaliteta, ranog dozrevanja i adaptivnih osobina na peskovita zemljišta i tople areale gajenja.
Severnoamerička puzeća kupina
(R.vitifolius Cham.)
Severnoamerička puzeća kupina je bujna biljka sa tankim letorastima, koji su puzeći ili uspravni, okićeni s puno sitnih grančica. Prilično je promenljiva vrsta. Od nje su proizošle sorte laksatin, mamont.
Ovo su samo neki rodonačelnici od kojih su proizvedene neke od plemenitih sorti kupine. Osim ovih u šumama Kavkaza su mnogo raširene i vrste:iberijska kupina, evropska plava kupina i druge, koje obično rađaju i imaju druge pozitibne osobine, pa su zato i interesantne u procesu oplemenjivanja i stvaranja novih biljnih sorti.
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kupina Čester Tornles - Chester Thornless
Kupina Čester Tornles - Chester Thornless je relativno mlada sorta nastala 1985. godine u SAD. Stvorena je ukrštanjem sorti Thornfree i Darrow. Dobro rađa, kvalitetna je. Cvet je lep, boje lavande. Plod je srednje krupan do krupan, težine 5-7 grama, kupaste i okrugle forme, sjajan, slatkog ukusa i blage arome. Sjajna crna boja je postojana, ne mekša i čuva boju kada je vruće i nakon branja. Bujna je sorta, odlične rodnosti, a izdanci su poluuspravni, dugački oko 3 m i srednje do jako otporna na zimske mrazeve. Otpornosti na sušenje izdanaka i Botritis. Za razliku od Lohnesa kasnije zri, uglavnom krajem jula pa do druge polovine avgusta.Treba biti obazriv za lokaciju gajenja pošto kasno zri.
Kupina ima relativno plitak korenov sistem, stvara veliki broj izdanaka i daje visok prinos. Stoga nezi kupine treba posvetiti punu pažnju, osobito u pogledu obezbeđivanja dovoljnih količina hranljivih materija, vode i svetlosti.
Nega kupine obuhvata sledeće agrotehničke mere: obrada zemljišta, uništavanje korova herbicidima, đubrenje, orezivanje i zaštita od bolesti i štetočina. Svrha svihovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snažnih, rodnih izdanaka koji su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.
Održavanje zemljišta
Obradom zemljišta se bitno doprinosi da se kupina dobro razvija, na vreme prorodi i obilno i redovno rađa. Zemljište se mora održavati u stalno rastresitom stanju i bez korova. Pri tome obrada mora biti plitka, da se ne bi povređivao korenov sistem. Najbolje je za tu svrhu koristiti kultivatore i obradu obavljati na 7-8cm dubine, a frezama na 8-10 cm.
U redovima obrada se vrši ručno 3-4 puta u toku vegetacije. Međutim, svake treće ili četvrte godine preporučuje se dublja obrada 12-18cm dubine uzanog pojasa između redova, u širini 60-80cm. Ova obrada treba da bude kombinovana sa unošenjem stajnjaka, kalijumovih i fosfornih đubriva.
Smatra se da plitku obradu ne može u potpunosti da zamene herbicidi za uništavanje korova, jer se obradom popravljaju fizičke osobine zemljišta, nagomilava se i čuva vlaga, povećava plodnost, umanjuju štetočine i omogućava jači rad korisnih mikroorganizama.
Uništavanje korova herbicidima
Da bi se prašenje (plitka obrada) zemljišta svelo na najmanju meru i time smanjili troškovi proizvodnje, u poslednje vreme se preporučuje primena herbicida u kupinjacima radi suzbijanja korova. Za ovu svrhu koriste se različiti neselektivni i selektivni herbicidi.
Đubrenje
S obzirom na to da kupina stvara veliku vegetativnu masu svake godine i obilno rađa, zahteva i redovno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Ako je pri osnovnoj obradi unesena potrebna količina organskih materija, onda treba svake treće godine đubriti sa po oko 30000kg/ha stajnjakom, a kompleksnim mineralnim đubrivima svake godine.
Unošenjem organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni, vazdušni i toplotni režim. Da li će se stajnjak primenjivati ređe i češće, zavisi od toga kako se kupina razvija: ako je bujna, stajnjaka treba manje i ređe i obrnuto.
Đubrenje kupine azotnim đubrivima treba biti vrlo oprezno, jer se obilne količine ovog đubriva mogu nepovoljno odraziti ne samo na kvalitet ploda već i vreme zrenja plodova.
U tom slučaju može se desiti da manji ili veći procenat plodova ne dozri, čime se umanjuje prinos. Zato ako se unosi stajnjak ili kompost, dovoljno je ograničiti se pretežno na fosforna ili kalijumova mineralna đubriva.
Rezidba kupine
Faza nakon cvetanja i formiranje plodova čačanske bestrne sorte kupine u junu, na kultivisanom kupinjaku u Srbiji.
Rezidba kupine je neophodna agrotehnička mera kojom se obezbeđuje redovna, obilna rodnost i dobar kvalitet plodova. Neophodnost rezidbe proizilazi iz njenog karaktera razvitka. Ona obrazuje obilje bujnih izdanaka, koji rode u drugoj godini i kada rodi, izdanak se suši. Iz ovoga proizilazi potreba: da se sabijeni, razvijeni i suvišni izdanci odstranjuju uz međurednog prostora; da se odsecaju i dvogodišnje grane i izdanci koji su već dali rod; da se vrši izvesno proređivanje žbuna time što će se odsecati do zemlje i neki dobro razvijeni izdanci; da se ostavljeni izdanci skraćuju da bi se manje opteretili rodom da ne rastu suviše visoko, da se odstrane bolesni i oštećeni izdanci.
Bez obzira kada je obavljena sadnja, u proleće ili jesen, u proleće se sadnica skrati na 20-30cm, a ako su izdanci slabiji (tanji), onda se skrati na 15-20cm. Time se podstiče razvoj korena i adventivnih pupoljaka iz kojih treba da izrastu što jači izdanci. U toku vegetacije izdanci obično dostižu 2-3m visine. Radi pravilnog razvića žbuna preporučuje se da se avgusta do osnove saseku prošlogodišnji (stari) izdanci, kako bi ovogodišnji imali više svetlosti i prostora za rastenje.
Rezidba kupine u rodu obavlja se u dva navrata: u proleće i posle berbe. Prolećna rezidba izvodi se kada vremenske prilike dozvoljavaju i prođe opasnost od prolećnih niskih temperatura, a to je u našim ekološkim uslovima krajem marta. Tada prvo treba izvršiti proređivanje izdanaka, pri čemu se nedovoljno razvijeni i oštećeni izdanci uklanjaju do zemlje. Na slabijim žbunovima koji uspravno rastu, za rod se ostavlja 5-6 izdanaka, a na bujnim žbunovima i puzećim sortama po 8-12. Ako se kupina gaji po sistemu žive ograde, onda se proređivanje vrši tako što se na svaki dužni metar ostavi 8-12 izdanaka, u zavisnosti od sorte i razvijenosti izdanaka. Ostavljeni izdanci koji će iste vegetacije dati rod skraćuju se na visini 1,5-1,8m, što sve zavisi od njihove bujnosti. Tokom vegetacije kupina obrazuje mnogo prostranih prevremenih izbojaka mladara, tako da se već u toku leta jako razgrana. Ovo razgranjavanje je naročito izraženo kada su leta sušna. Ovi prevremeni izbojci se rezidbom skraćuju, a neki se zakidaju odnosno pinsiraju na 3—4 pupoljka. Pinsiranje prevremenih izbojaka potencira uspravniji porast izdanaka i veću rodnost iduće godine.
Posle završene berbe kupinu treba u osnovi saseći sve prošlogodišnje izdanke koji su u ovoj godini doneli rod. Tom prilikom treba odstraniti sve oštećene i suve izdanke, izneti iz kupinjaka i spaliti.
Cvet čačanske bestrne sorte kupine i formiranje zbirnog ploda.
Korenov sistem je vrlo razgranat, žiličast i dostiže dužinu do 1 metra. Glavni korenov sistem imaju kupinove sadnice proizvedene iz semena. Mnoge sorte kupine nemaju glavni koren. Zimzelene (Rubus laciniatus) i puzeće sorte imaju glavni koren koji prodire duboko u zemlju ali ne formiraju korenove izdanke. Zbog dubine do koje prodire u zemlju, korenov sistem kupine se odlikuje otpornošću na suše.
Žbun kupine zavisno od sorte je različito razvijen. Može se razvrstati na osnovu sledećih odlika:
visok (himalaja)
srednje visok (agava)
nizak (lukrecija)
skupljen (agava, eria)
uspravan (kumberland)
puzeći (lukrecija)
glatkim lastarima (bojsen, lukrecija)
Izdanci (letorasti) zavisno od sorte tokom prve godine dostižu dužinu između 2 i 4 metra. U drugoj godini izdanci donose rod nakon čega se suše. U zavisnosti od sorte izdanci mogu da budu od mrkocrvene do tamnozelene boje, kao i sa brojnim tvrdim trnjem (bodljama), ređim i nežnijim trnjem i sorte sa izdancima bez trnja.
Lišće je složeno i u zavisnosti od tipa i sorte sastoji se od 3, 5, 7 ili 9 liski koje su jajastog oblika, od svetlozelene do tamnozelene boje, dok su lisne drške uglavnom trnovite. Pupoljci se razvijaju na žilama (podzemni) i na jednogodišnjim izdancima. Cvetne grančice su duge ili kratke koje se razvijaju u pazuhu listova na dvogodišnjim letorastima. Cvet je hemofroditan (dvopolan) i srednje krupan, koji ima tučkove i prašnike i dvojni cvetni omotač. Cvetovi su skupljeni na cvetnim grančicama, koje se ne razvijaju jednovremeno. Plod kupine predstavlja zbir koštunica na čvrstoj loži i po boji mogu biti tamni, mat crni ili sjajno crni.
